Maranata.biz
 

  Biblioteka  
 

 

DOBROTOLjUBLjE

TOM I

AVA EVAGRIJE

O OSAM POMISLI, ANATOLIJU

1. Postoji osam glavnih pomisli od koji proizilaze sve ostale. Prva je pomisao stomakougadjanja, druga - bluda, treca - srebroljublja, cetvrta - tuge, peta - gneva, sesta - uninija, sedma - sujete, i osma - gordosti. Da li ce te pomisli da nas uznemiravaju ili ne, ne zavisi od nas. Medjutim, od nas zavisi da li ce u nama ostajati dugo ili ne i da li ce u nama pokrenuti strasti ili ne.

2. Pomisao stomakougadjanja predlaze monahu da brzo odstupi od podviznistva, izobrazavajuci mu bolesti stomaka, jetre, slezine, vodenu ili neku drugu bolest, odsustvo lekarstava i lekara. Pri tome, ona podseca na izvesnu bratiju koji su se podvrgli bas tim bolestima. Desava se ponekad da neprijatelj bratiji koji su postradali od tih bolesti nasaptava da dodju kod isposnika i ispricaju im sta im se desilo, dodajuci da je uzrok bio prestrogo uzdrzanje.

3. Demon bluda budi telesnu pohotu. On najjace napada na uzdrzljive kako bi prekinuli uzdrzanje, smatrajuci da od njega nema nikakve koristi. Skrnaveci dusu, on je podstice na bludna dela, cineci da ona, navodno, govori i cuje neke reci, i kao da joj je i samo delo pred ocima.

4. Srebroljublje predstavlja dugogodisnju starost, nemoc za rukodelje, glad, bolest, neprijatnost nemastine i nelagodnost primanja od drugih onoga sto je potrebno telu.

5. Tuga se ponekadjavlja usled lisavanja onoga sto zelimo, a ponekad prati gnev. Ona se usled lisavanja onoga sto zelimo javlja na sledeci nacin: najpre se javljaju pomisli i dusi privode na pamet dom, srodnike i raniji nacin zivota. Kada primete da ona ne protivreci, vec da ih prati i misleno se razliva po zadovoljstvu [koje izazivaju], one je, posto je scepaju, pogruzavaju u tugu i stoga sto su ti predmeti nedostupni, i stoga sto joj ne mogu biti dostupni usled ustava zivota koji vode. Druge pomisli ce bednu dusu toliko vise savladjivati i porazavati koliko se ona vise pruzala po prvim.

6. Gnev je najbrza strast. On se pokrece i raspaljuje protiv onoga koji nam cini nepravdu ili samo tako izgleda. On sve vise i vise osurovljuje dusu. On narocito u vreme molitve potkrada um, upecatljivo predstavljajuci lice koje nas je uvredilo. Ponekad se desava da, ustalivsi se u dusi i pretvorivsi se u neprijateljstvo, nocu izaziva moru, trzanje tela, [predstave] uzasa smrti, napada otrovnih gmizavaca i zverova. Te cetiri pojave, kao posledice obrazovanja neprijateljstva, pracene su mnogim pomislima, kao sto ce svaki posmatrac primetiti.

7. Demon uninija, koji se jos naziva "podnevnim" demonom (Ps.90,6), tezi je od svih drugih. On monahu pristupa oko cetvrtog casa (tj. oko deset izjutra) i okrece se oko njegove duse sve do osmoga casa (dva po podne). U pocetku ga navodi da sa nezadovoljstvom primeti da se sunce vrlo sporo krece, ili kao da se uopste ne krece, i kao da dan traje pedeset casova. Zatim ga podstice da cesto gleda u prozor i da cak izlazi iz kelije kako bi pogledao na sunce, ili da bi saznao koliko je jos ostalo do devet casova, pri cemu nece zaboraviti da mu nasapne da pogleda levo i desno ne bi li ugledao nekog od bratije. Zatim on kod njega izaziva omrazu prema mestu [na kome zivi], prema samom nacinu zivota, i prema rukodelju, dodajuci mu da je presusila ljubav kod bratije i da nema nikoga ko bi ga utesio. Cak i slucaj da ga neko uvredi, djavo upotrebljava da bi kod njega u taj cas izazvao sto vece neraspolozenje. Zatim ga navodi na zelju za drugim mestom, u kome se lakse dolazi do neophodnog, ili mu napominje rukodelje koje je manje tesko ali probitacnije. Uz to dodaje da ugadjanje Bogu ne zavisi od mesta i da je moguce poklanjati se Bogu na svakom mestu. Sa time povezuje secanje na rodjake i na ranije izobilje, i odmah prorokuje dug zivot, izobrazavajuci napore podviznistva. [Jednostavno], koristi sva lukavstva da bi monah, najzad, ostavio keliju i pobegao sa poprista. Za tim demonom ne dolazi odmah drugi. Ko se bude borio i pobedio, posle podviga ce osetiti mirno stanje i dusa ce mu se prepuniti neizrecivom radoscu.

8. Pomisao tastine je najtananija. Ona se javlja onima koji zive ispravno i pocinje da razglasava njihove podvige. Ona im skuplja pohvale od ljudi, predstavlja kako vicu demoni koji se izgone, kako se ispeljuju zene, kako se gomile naroda guraju da bi se dotakle njihove odece. Ona im, najzad, predskazuje svestenicki cin, i ka njihovim vratima privodi one koji ih traze i koji ih, zbog otkazivanja, i protiv njihove volje odvode vezane. Probudivsi na takav nacin u njima praznu nadu, one odlaze, prepustajuci ih iskusenjima demona gordosti, ili demona tuge, koji im odmah navodi pomisli koje su suprotne toj nadi. Desava se da njih, donedavno postovane i svete jereje, predaje i demonu bluda.

9. Demon gordosti je uzrok najbednijeg pada duse. On joj nasaptava da ne ispoveda Boga kao svog Pomocnika, vec da samoj sebi pripisuje svoju ispravnost, te da se nadima nad bratijom smatrajuci ih neznalicama, buduci da o njoj ne misle svi na taj nacin. Za gordoscu ide gnev i tuga, i poslednje zlo - izbezumljenost i besnilo i vidjenje mnogih demona u vazduhu.




 

  Biblioteka